Guranje ruke kojom prinosite kašičicu bebinim ustima, pljuvanje hrane, izmicanje, odmahivanje glavom u svim pravcima.... da li vam je ovo poznati scenario? U domu zdravlja gde odlazimo sa našom devojčicom, na zidu su istaknuti posteri sa porukom da dete najviše nauči do svoje treće godine. Iz dana u dan sve sam ubeđenija u ovu tvrdnju. Naime, naša devojčica sa 18 meseci pokazuje stvari koje smo je učili mesecima unazad i za koje smo bili ubeđeni da nije prihvatila. Otuda i ovaj post. Od kada je počela sa čvrstom hranom imali smo svetlih ali i onih drugih momenata. E baš ti drugi momenti su koštali puno strpljenja i nerava.
Prve namirnice je prilično lako prihvatila i lako se navikla na novu strukturu hrane. Onda je na red došao krompir pire.... Ja sam kao i svaka mama početnica uradila sve po dobijenom receptu, ali beba nije htela ni da čuje. Odustala sam tog dana od krompira i rešila da isto ponovimo sutra. Sutradan se cela situacija ponovila. E tada sam se odlučila za novi pristup: odložila sam davanje krompira na par dana, dok ga ona zaboravi i onda sam ga pripremila bez mleka, bez miksovanja već sam ga samo ugnjavila i razredila sa jogurtom i gle čuda - smazala je celu porciju. Slična situacija nam se ponavljala sa graškom, sočivom, pasuljem i svaki put je problem uspešno rešavan na sličan način i u svakom slučaju je problem bio u strukturi hrane. Kasnije kada smo uvodili konditorske proizvode, voće i ostale gotove proizvode rukovodila sam se istom filozofijom zaboravljanja koja i dan danas funkcioniše.
Na kraju mogu reći da problem sa hranom postoji samo onda kada postoji alergija ili netolerancija a da su ostali problemi rešivi i moraju se rešavati odmah da dete kasnije kada odraste ne postane probirljivo. Moramo biti kreativni i konstruktivni u našim nastojanjima da odgajimo zdravo potomstvo.
No comments:
Post a Comment